SADNICE ARONIJE I OSTALE VOĆNE SADNICE
Sadnice aronije predstavljaju dobro ulaganje u budućnost, posebno kada pričamo o zdravlju, jer je aronija najzdravija biljka na svetu.
Aronija predstavlja moćno, potpuno prirodno oružje u prevenciji bolesti, ali i kad je bolest već prisutna... Najjača od svih vrsta je tzv. sibirska aronija koja se uzgaja u zagrljaju hladne klime i nedirnute prirode
Aronija se naziva i namirnica budućnosti jer ima izrazito veliku lekovitu moć za ljudski organizam. Efikasno ga pročišćava od štetnih stvari i teških metala i zato je korisna preventiva protiv malignih oboljenja. Studije su pokazale da ima i antikancerogeno delovanje jer u velikom postotku "ubija" maligne stanice tumora mozga, pluća, dojke, debelog creva i jetre. Kao izuzetan antioksidans, aronija sprečava stvaranje slobodnih radikala i "napad" na zdrave stanice u telu i krvnoj plazmi, usporavajući time proces starenja organizma i sprečavajući razvoj hroničnih bolesti.
Antioksidativni kapacitet aronije i njenog soka je mnogostruko veći nego kod borovnice i ostalih bobičastih plodova poznatih kao rasadnik antioksidansa. Ogromna količina tanina i flavonoida gde glavnu ulogu ima antocijanin, aroniju čine najjačim poznatim antioksidansom današnjice. Sto grama zrelih plodova aronije sadrži 16 100 ORAC jedinica dok je dnevna doza potrebna za zaštitu tkiva od 3 000 do 5 000 ORAC jedinica.
Mnogobrojna istraživanja otkrila su da ova biljka tamih bobica poboljšava cirkulaciju krvi u krvnim žilama, a svakodnevnim korišćenjem vrijednosti holesterola i triglicerida se snižavaju te se tako štiti kardiovaskularni sistem. Aronija ublažava migrene i glavobolje, učinkovito snižava krvni pritisak, te blagotvorno deluje na crevnu sluznicu i želudac. Osim toga, aronija je poznata i po tome što podiže celokupni imunitet organizma, smanjuje upale, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija urinarnog trakta, a omogućava i bolji rad žući i jetre. Zreli plodovi i sok sadrže velike količine beta karotena i zeaksantina koji štite stanice od oštećenja, oči od nastanka sive mrene, a kožu od opasnih sunčevih zraka i melanoma. Regulira rad gušterače i razinu šećera u krvi, a samim time može biti korisna u lečenju dijabetesa i metaboličkog sindroma i svakako se preporučuje dijabetičarima. Koristi se i kod nepravilnog rada štitne žlezde, pomaže pri zarastanju rana, usporava starenje kože sprečavajući nastanak bora i strija, a pomaže i kod upale i proširenih vena. Aronija stvara i snažnu zaštitu od pojave demencije i nastanka Alzheimerove bolesti...
Uz to, prava je riznica biološki aktivnih spojeva. Ima ih preko 300. Od vitamina sadrži sve esencijalne nutrijente - C, A, E, B1, B2, B3, B5, B6, B9, a od minerala je bogata cinkom, gvožđem, kalijumom, kalcijumom, manganom, fosforom i jodom.
Konzumacija
Na našem tržištu nedavno su se pojavili mnogobrojni proizvodi od aronije koja se uzgaja u našim krajevima, poput soka i čaja, no bobice se, za delotvoran učinak mogu konzumirati i svježe - i dovoljno ih je pojesti oko 200 do 300 grama dnevno. Kako bi je konzumirali preko cele godine, aronija se može zamrznuti, osušiti, ukuvati kao marmelada, sok, sirup, kompot, vino, liker, rakija. Ipak, posebno se preporučuje hladno cijeđen sok koji je dovoljno piti jednom dnevno na prazan stomak i to jednu rakijsku čašicu...
Podseća na borovnicu, ali...
Aronija su zapravo sitne, male, tamnoplave bobice u grozdovima koje izgledom jako podsećaju na borovnicu. Rastu u obliku grma visine i do dva metra. Jestivi i lekoviti deo biljke su bobice oporog ukusa koje se nakon sazrevanja na grmu mogu održati i dva meseca. Postoje tri vrste sadnica aronije - crna aronija (Aronia melanocarpa), tamnocrvena (Aronia arbutifolia), i ljubičasta (Aronia prunifolia) i pripadaju porodici ruža Rosacea. Nijedna nema prirodnih neprijatelja, odnosno nametnika, pa se ova biljka uopšte ne prska i s pravom nosi naziv ekološki uzgojenog bobičastog voća...
Najbolje uspeva...
Nakon otkrivanja lekovite moći krajem sedamdesetih godina prošlog veka počinje intenzivna sadnja sadnice aronije i danas se one sade širom Evrope. Sadnice aronije potiču iz istočnog dela Severne Amerike odnosno današnje Kanade, a američki Indijanci od davnina je poznaju kao vrednu prehrambenu i ljekovitu biljku. Bobice aronije su sušili i mleli i tako ih kombinovali s mesom i brašnom. Sveže plodove su najčešće koristili kod želudačnih problema i prliva, gripa i prehlada, a od listova aronije su pravili čaj za zarastanje rana. Najbolje uspeva u hladnoj klimi gdje zime traju 5-6 mjeseci, a leta su blaga, s temperaturama koje ne prelaze 20 stepeni ...
Što je to Sibirska aronija i u čemu je razlika?
Zahvaljujući tome što jako dobro podnosi zimu i mraz, te temperature do minus 47 stepena C dospela je i do Rusije i Sibira. Ekstremno niske temperature na njoj ne ostavljaju nikakve posedice. Sibirska aronija ili lat. Aronia melanocarpa ima vrlo visok postotak polifenola, vitamina C, E i beta-karotena što je čini jednom od najjačih poznatih i ispitanih antioksidanasa.
Od svih je upravo Aronia melanocarpa najkvalitetnija. Poznatija je još i kao divlja sorta i obično po grozdu nosi samo 10 do 15 bobica, ali su one zato tri puta jače, to jest zdravije od kultivisanih, kalemljenih sorti. Mineralima bogato zemljište Rusije osigurava prirodno široku paletu minerala, bez dodatnih fertilizatora.
Ruski biolog Ivan Vladimirovich Michurin još je krajem 19. veka istraživao i dokazao moć aronije. Savremeni naučnici su se za nju zainteresirali tek 90-ih godina prošlog veka pa je usledio niz novih studija sprovedenih u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Kanadi, SAD-u i Rusiji. Zanimljivo je spomenuti i da su aroniju primjenjivali i nakon nesreće u Černobilu i to za smanjenje tegoba bolesnika izloženih zračenju...
Sigurnost za upotrebu...
Sok sibirske Aronije je siguran za upotrebu od prve godine života i kod trudnica bez osećaja mučnine. Ne sadrži gluten te je siguran kod svih bezglutenskih dijeta.
Voćne sadnice - SADNICE DRENA:
Opis:
Voćne sadnice DRENA daju tamnocrveni plod slatko kiselkastog ukusa. Plodovi mogu da se koriste u svežem stanju, a mogu da posluže i za pravljenje sokova,dzemova itd. Raste preko 5 metara visine i formira gustu krošnju. Cveta od februra do aprila, dozreva krajem avgusta. Plod je lekovit i koristi se za lecenje bubrega,malokrvnosti,organa za varenje. Otporan je na sve vrste bolesti.
Vreme zrenja: Kraj VIII
Podloga:
Voćne sadnice - SADNICE OGROZDA:
Opis:
Voćne sadnice Ogrozd je grmolika biljka koja naraste od 1 do 3 metra. Traži srednje teška tla. Ogrozd je vrsta otporna na hladnoću. Rano cveta e ga je bolje saditi u jesen. Grane su trnovite i deblje nego u većine bobičastih voćki. Ogrozd može bit bijeli, žuti, crveni i zeleni. Jedna bobica ogrozda sadrži 500 mg vitamina C više od naranče, koja je poznata kao voće bogato vitaminom C.
Vreme zrenja:
Podloga:
Voćne sadnice - SADNICE RIBIZLE:
Opis:
Voćne sadnice Ribizla je grmolika biljka, a sazrijeva u mjesecu julu. Ribizla je bogata vitaminom C, pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih bolesti, pomaže radu creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi. Ribizla je veoma rasprostranjeno voće, uspeva na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji.Koristi se za prerađevine kao što su kompot, marmelada i slatko.
Vreme zrenja:VII
Podloga:
Sadnice - SADNICE ARONIJE:
Opis:
Sadnice ARONIJE potiču iz istočnog dela Severne Amerike. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdrži zimu do minus 47° C zato ima ime i SIBIRSKA BOROVNICA. Tako se aronija naselila u Rusiji, Finskoj i Švedskoj. Kao ukrasni grm ili kao voćka, aronija je nezahtevna biljka, pogodna i za sadnju i unutar malih vrtova i na manje plodnom tlu.
Vreme zrenja:
Podloga: