SADNICE VIŠNJE

Sadnice VIŠNJE uglavnom rastu kao grmoliko stablo a najbolje uspevaju na obroncima i blagim padinama koje su okrenute ka jugu, jugoistoku ili istoku.

Višnja zimi, kada miruje, može da podnese i temperaturu od -35 stepeni. Ali, kada krene sa vegetacijom, postaje osetljiva na hladnoću.

Deblo višnje može da “nazebe” zbog velikih oscilacija u temperaturi što se karakteriše pucanje kore. Višnja je najosetljivija 3 do 4 nedelje pre cvetanja i tokom cvetanja kada će pretrpeti oštećenja na temperaturama nižim od -2,2 °C. Inače, s druge strane, višnja je dosta otporna na visoke temperature, i neće joj smetati čak ni kada su temperature veće od 30 stepeni.

Višnji najviše odgovaraju propusna, topla i duboka zemljišta (peskovita, ilovasta i ilovasto glinasta). Drenaža je obavezna ako je zemljište teže, jer takav tip tla nikako ne prija višnjama.

Višnja (lat. Prunus cerasus) vrsta je drvenastih skrivenosemenica, i naziv za njene plodove (koji se koriste u ljudskoj ishrani kao voće). Pripada familiji Rosaceae, rodu Prunus (kao i badem, breskva, šljiva, kajsija), a podrodu Cerasus. Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata veći deo Evrope i jugozapadnu Aziju.

Višnja se gaji na savremenim plantažama i njeni plodovi se koriste za spravljanje: sokova, džemova, kompota, slatka od višnje, ili se u smrznutom stanju čuva za spravljanje raznih poslastica (kremova, sirupa, sladoleda...). Pored toga od višnje se pravi i rakija (višnjevača).

U jugoistočnoj Srbiji je poznat kraj u Nišavskom okrugu okolina sela Oblačina u Opštini Merošina gde se gaji posebna sorta višnje takozvana oblačinska višnja.

Poreklo, značaj i rasprostranjenost

Smatra se da je pratilac trešnje, poreklom iz Male Azije, koja je pre početka naše ere preko Grčke i starog Rima preneta u zemlje Evrope. Plodove divlje višnje čovek je koristio za ishranu, još dok je ona spontano rasla. Nema tačnih podataka od kada se višnja gaji u našoj zemlji.

Višnja ima sposobnost dobrog prilagođavanja u gotovo svim ekološkim uslovima, pa zato ima i širok areal rasprostranjenosti. Pored toga, nju odlikuje rano stupanje u period rodnosti (2-3 godine) i redovno i obilno rađanje.

Manje je napadaju bolesti i štetočine nego druge voćne vrste. Plodovi se koriste u svežem stanju, zamrznuti i za preradu u sok, žele, sirup, marmeladu, slatko.

Najveći proizvođač višnje je Rusija, gde u strukturi voćarstva zauzima drugo mesto, odmah posle jabuke. U SAD, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj i nekim drugim zemljama Evrope gajenju višnje pridaje se veliki značaj. Za njene plodove vlada veliko interesovanje u čitavom svetu. To je kvalitetna sirovina u industriji prerade voća.

Plod višnje je izvanredna sirovina za različite oblike prerade, a pre svega za izradu sokova, džemova, slatkog i dr. Vrlo značajne količine plodova se zamrzavaju i izvoze. Plod nekih sorti, kao što je kereška, može da se koristi i kao stono voće.

Cvetanje, oprašivanje i oplođavanje

Cvetni pupoljci višnje u našim ekološkim uslovima formiraju se od druge polovine juna do sredine jula u godini koja prethodi cvetanju.

Višnja počinje da cveta posle breskve i trešnje, a to se u našim klimatskim uslovima dešava obično sredinom aprila. U pogledu oprašivanja, odnosno oplođavanja sve sorte višnje mogu da budu: samooplodne (na primer reksele i oblačinska), delimično samooplodne (čačanski rubin) i samobesplodne (kereška).

Karakteristično je za amarele da su uglavnom samobesplodne. Najviše sorti višnje je samobesplodno, i za njihovo gajenje neophodne su sorte oprašivači. Jedino samooplodne sorte mogu da se gaje u jednostranim, čistim zasadima.

Cvet višnje je hermafroditan (potpun). Višnja je entomofilna biljka, a medonosna pčela je njen najvažniji insekt oprašivač. Pri ukrštenom oplođavanju i samooplodne sorte bolje rode. Plod sazreva od 35 do 60 dana posle cvetanja.

Ekološki uslovi za gajenje višnje

Zahvaljujući dugom i stabilnom zimskom mirovanju može da podnese zimske mrazeve i do -40 °C. Cvetovi su otporniji prema poznim prolećnim mrazevima nego cvetovi trešnje. Dobro uspeva i u aridnim rejonima sa godišnjom količinom padavina oko 400 mm (ako su pravilno raspoređenje). Razvija se i rađa na nadmorskim visinama i preko 700 m . Višnja uspeva na svim položajima, osim u zatvorenim dolinama gde nema provetravanja. Najbolje joj odgovaraju predplaninski položaj s blagim nagibom jugoistočne i istočne ekspozicije i umerene vlažnosti.

Dobro uspeva skoro na svakom zemljištu koje nije jako krečo, zaslanjeno, jako kiselo i jako alkalno. Ipak, najbolje uspeva na peskovitoj ilovači, aluvijalnom i karbonantnom černozemu.

... pročitajte više

Voćne sadnice VIŠNJA - ŠUMADINKA:

Opis:
Voćne sadnice višnje Šumadinka su domaćeg porekla. Ima najkrupnije plodove medju višnjama. Plod je zatupasto srcast, pokožica crvene do tamno crvene boje, meso polučvrsto, sočno ukusno, sok obojen.

Vreme zrenja: Prva polovina VIII

Podloga: Divlja trešnja, Magriva

Voćne sadnice VIŠNJA - OBLAČINSKA:

Opis:
Poreklo Voćne sadnice višnje Oblačinska je nepoznato. Slabo do srednje je bujna. Dobro podnosi različite terene. Samooplodna je, srednje ranog cvetanja, u trećoj godini posle sadnje prorodi, a rađa vrlo dobro. Najrasprostranjenija je u Srbiji.

Vreme zrenja: Kraj VI

Podloga: Izdanak Oblačinske višnje

Sadnice VIŠNJE - KELERIS:

Opis:
Voćne sadnice višnje Keleris je Danska sorta.

Plod je srednje krupnoće (4-5 g).Meso ploda je kiselo i prijatne arome.

Stablo je male bujnosti, uspravne krunesa dosta sitnih oborenih grana. Cveta kasno. Samooplodna je i odlične rodnosti.

Pogodna je za stonu potrošnju, zamrzavanje i razne vidove prerade.

Vreme zrenja: Početak VII

Podloga:

Sadnice VIŠNJE - ERDI BUTERNA:

Opis:

Erdi Buterna - Plod voćne sadnice višnje Erdi Buterna je 5-7 grama, tamnocrvene je boje. Srednje bujnosti i dobre rodnosti. Samo oplodna je sorta višnje.