SADNICE KAJSIJE

Sadnice KAJSIJE u Rasadniku Gajić!

Kajsija (lat. Prunus armeniaca, tur. kayısı), takođe poznata po imenu „marelica“, je kontinentalna koštuničava voćka koja zajedno sa šljivama, bademima, breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae.

Centar nastanka i prirodni areal ove vrste teško je definisati, usled rane domestifikacije (3 milenijum p. n. e.)[2]. Kajsije najverovatnije potiču iz predela srednje Azije i severoistočne Kine, iz oblasti u blizini ruske granice. Moguće je da prirodni areal vrste obuhvata i Korejsko poluostrvo i Japan. Kajsija, iako to njeno botaničko ime sugeriše, ne potiče iz Jermenije. U Jermeniju su kajsije stigle posle 3000 godina, šireći se duž Puta svile. Odatle su je Rimljani, oko 70. p. n. e., proširili po celoj Evropi[3].

Danas, divlje (nedomestifikovane) jedinke kajsije rastu u veoma malim grupama u Kini, Kazahstanu, Kirgiziji i Uzbekistanu[1]. Usled male brojnosti ovih populacija, vrsta Prunus armeniaca smatra se ugroženom.

Uzgojene sorte kajsija raširene su širom planete. Najbolje uspeva u oblastima sa blagom, mediteranskom klimom, usled čega se u takvim oblastima intenzivno komercijalno uzgaja.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari 'Riland' i 'Perfection'). Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.

... Izvor

Sadnice KAJSIJA - MAĐARSKA NAJBOLJA:

Sadnice kajsije - Madjarska najboljaSadnice kajsije Majđarska najbolja daje krupan plod težine 50g. Cepača je. Crvena je sa karakterističnim pegama.
Meso je narandžaste boje, dosta čvrsto, sočno, slatkonakiselo i aromatično, vrlo kvalitetno.
Samooplodna je i dosta otporna na niske temperature. Plod se lako odvaja od koštice.

Vreme zrenja: Sredina VII

Podloga: Dženarika


Sadnice KAJSIJA - NOVOSADSKA RODNA:

Sadnice kajsije - Kajsija Novosadska rodnaSadnice kajsije Novosadska rodna su domaćeg porekla. Novosadska rodna ima plod koji je srednje krupan, izduženo-okruglog oblika.
Pokožica je narandžasta, sa sunčane strane rumena.
Svetlo je narandžaste boje a meso narandžasto, vrlo ukusno i aromatično.
Cepača je. Mana je da se vrhovi koštice lome. Pogodna je za proizvodnju rakije.

Vreme zrenja: Sredina VII

Podloga: Dženarika


Sadnice KAJSIJA - ROKSANA:

Sadnice kajsije - Kajsija RoksanaSadnice kajsije Roksana daju plod koji je vrlo krupan u proseku 70g, cepača, izduženog oblika, narandžaste boje sa intezivnim crvenilom. Meso je čvrsto, vrlo ukusno.
Atraktivna za tržište, odlična za jelo i preradu. Kasno cveta.

Vreme zrenja: Kraj VII i početak VIII

Podloga: Dženarika


Sadnice KAJSIJA - KEČKEMETSKA RUŽA:

Sadnice kajsije - Kajsija Keckemetska ruzaSadnice kajsije Kajsija Kečkemetska ruža su mađarskog porekla. Daje plod koji je sitan do srednje krupan, nesimetričnog okruglastospljoštenog oblika, svetlonarandzste boje s crvenilom na sunčanoj strani.Rodnost je visoka, kada prerodi deo plodova ostaje zelen.
Meso ploda je narandzastožuto, otporno, osvježavajućeg okusa i izražene arome, otporno na prevoz

Vreme zrenja: Kraj VII

Podloga: Dženarika


Sadnice KAJSIJE - NJU DŽERSI:

Sadnice kajsije - Kajsija Nju Dzersi

Sadnice kajsije Nju Džersi su poreklom iz SAD. Ima odlicnu rodnost i veoma kvalitetne plodove.
Plod je krupan, okruglast, pokožica žutonarandžasta, meso srednje čvrstine zlatno žuto, slatkonakiselo, veoma ukusno i lako se odvaja od koštice.
Mora se brati malo ranije pri prelasku zelene boje u žutu, jer zreli plodovi dosta otpadaju.

Vreme zrenja: Kraj VI i početak VII

Podloga: Dženarika

 

Pogledajte ostale Voćne Sadnice ili Lozne Kalemove
koje nudi Rasadnik Voće Kalem Gajić!