Sadnice Voća iz Rasadnika Voće Kalem Gajić

Sadnice Voća različitih sorti možete naći u Rasadniku Voće Kalem Gajić.

Vrlo širok asortiman zdravstveno kontrolisanih sadnica voća garancija su sigurnosti pri izboru naših sadnica. Kao Rasadnik sa dugogošnjom tradicijom svoj asortiman stalno dopunjujemo novim sortama voća, ali pored voćne sadnice mi nudimo i lozne kalemove.

Osim klasičnih sadnica voća u našoj ponudi možete pronaći i atraktivne stubaste i mini sadnice voća!

Slobodno nas kontaktirajte! Tu smo da odgovorimo na svako vaše pitanje i zahtev.

 

Analiza zemljišta - pre sadnje sadnice voća

neophodna mera u savremenom voćarstvu!

U našim klimatskim uslovima sadnice voća se mogu saditi od oktobra do aprila meseca. Po pravilu, treba ih saditi u jesen, na zemljštima koja su laka, propustljiva, čime se postiže bolje primanje sadnica voća i bolji napredak, rast i rodnost voćaka.

Sadnice voća se mogu saditi i u proleće, ukoliko zemljište nije dobro pripremljeno u jesen, pa mu je potrebno da bude isitnjeno zimskim mrazevima, kao i u slučajevima kada je isto bilo suviše vlažno zbog visokog nivoa podzemnih voda, što bi dovelo do izmrzavanja korena tokom zimskog perioda. Prolećna sadnja je uspešna ako se obavi vrlo rano — krajem februara i u toku marta meseca.

Uspešnost prolećne sadnje i uspešnost primanja sadnice voća u mnogome zavisi od količine hranljivih elemenata u zemljištu koji su neophodni za rast, razvoj i rodnost samih sadnica voća. Upravo se analizom zemljišta određuje prisustvo hranljivih elemenata u zemljištu i njegova Ph vrednost.

U zavisnosti od vrste sadnice voća, razlikuju se i potrebe za navedenim elementima. Unošenje većih količina hraniva od onih koje su biljkama zapravo potrebne, pre svega nepotrebno povećava troškove proizvodnje, a može dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksičnosti i nedostataka, blokiranja usvajanja nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan način, đubriva mogu biti zagađivači jezera, reka i podzemnih voda.

Uzorkovanje zemljišta za potrebe kontrole plodnosti sadnice voća se vrši na dve dubine od 0-30 cm i od 30-60 cm, tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemljišta koji su kisele reakcije ili sadrže kalcijum. Ako vreme dozvoljava, pre sadnje može se izvršiti kalcifikacija ukoliko je neophodno. Kalcifikaciju zemljišta, koja se obavlja pre sadnje, treba izvršiti dok pH ne dostigne vrednost 6.5-6.8. Može se izvršiti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih đubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemljišta.

Stručna služba kompanije Victoria Logistic, apeluje na sve proizvođače da urade uzorkovanje i analizu zemljišta pre svake dalje investicije u proizvodnju i na taj način slede savete struke i nauke, a samim tim i postanu što konkurentniji u današnjoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Izvor: Bilten - Za našu zemlju
Autor: - Administrator

Posle završene pripreme zemljišta, a pre sadnje sadnice voća neophodno je izvršiti još nekoliko važnih operacija: razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamića za sadnju i neposredna priprema sadnica voća.

Prilikom sadnje sadnice voća potrebno je obaviti sledeće radnje:

sadnice voćaPravilna sadnja sadnice voća uz pripremu zemljišta i izbor sadnice voća su najvažniji faktori prilikom podizanja voćnjaka. Zato im se treba posvetiti posebna pažnja.

Prva odluka pre sadnje je izbor parcele za sadnju kao i odluka da li će to biti amaterski voćnjak, homogeni ili mešovit, intenzivni, špalirski ili voćnjak livada.

Najbolje vreme za sadnju sadnice voća je na jesen, čim opadne lišće! Poslednji termin je proleće, pre nego krene vegetacija, ali je višestruko korisno da voće provede celu zimu posađeno, da zemlja dobro nalegne na koren i da se fine žilice spoje sa zemljom i spreme da prehranjuju sadnicu čim krene vegetacija. Prolećna sadnja ima za problem slabiji prijem i slabiji porast sadnica u prvoj godini, kao i potrebu da se više navodnjavaju u prvoj godini.

Prilikom sadnje sadnice voća potrebno je obaviti sledeće radnje:

1. Priprema zemljišta

Priprema zemljišta se sastoji od čišćenja terena, ravnjanja, meliorisanja i rigolovanja. Ako je zemljište ranije obrađivano i često orano, potrebno je popraviti strukturu zemljišta a najbolji način za to je da se izvesno vreme zaledini odnosno da se napravi livada. Treba voditi računa i o odvođenju suvišne vode rađenjem drenaže.

2.Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju

Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju sadnice voća izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i dužine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva dužine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove "ravnjača".

Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele. Nepisano pravilo je da krajnji redovi treba da budu udaljeni od granica parcele za minimum polovinu međurednog rastojanja, ali pri tom treba planirati da se pored njih može nesmetano prolaziti sa planiranom mehanizacijom. Ako se zasad ograđuje, ograda treba da je 50 cm odmaknuta od granica parcele.

3. Izbor vrste, sorte i podloge

Pre same sadnje, potrebno je odlučiti se za voćnu vrstu koju ćemo saditi pa shodno tome i izabrati sorte, vodeći računa da većina voća nije samooplodna i da im je potrebna sorta oprašivač. Pored odluke koju ćemo vrstu voća saditi, potrebno je odlučiti i na kojoj podlozi je ta vrsta voća kalemljena. Izbor podloge utiče na bujnost pa se podloge po bujnosti dele na bujne, srednje bujne i kržljave odnosno slabo bujne. Bujnost podloge direktno utiče na odluku o razmaku voća kao i o izboru krošnje koju ćemo formirati (vaza, piramida, vreteno …), više o tome možete pročitati u članku Formiranje oblika krošnje nakon sadnje.

Izbor podloge se vrši i na osnovu sastava zemljišta na kojem se sadi a sastav možemo saznati analizom zemljišta, za to je najbolje obratiti se poljoprivrednim savetodavnim službama u vašoj opštini odnosno gradu.

Najvažnije je voditi računa o ekološkim uslovima rejona zbog različite mikroklime, reljefa i kvaliteta zemljišta.

4. Kopanje rupa

Na zemljištu koje je prethodno rigolovano ili orano, kopaju se rupe prečnika 50-80 cm (za jagodasto voće oko 30 cm), dubine 30-40 cm.

Na zemljištu koje nije prethodno rigolovano ili orano, kopaju se jame čija je širina 1.5-2.5 metara, dubine do 60 cm.

Prilikom kopanja rupa ili jama, kopa se tako što se prvi sloj površinske zemlje (do 20 cm) izbaci sa jedne, a drugi sloj sa druge strane rupe. Ako se kopa dublje od 40 cm, taj sloj se samo prekopa i ostavi na istoj dubini. Rupe treba da ostanu otvorene 2-3 nedelje.

5. Vađenje svojih kalemova ili kupovina sadnica

Prilikom vađenja sadnica koje smo sami proizveli, treba što više sačuvati koren, naročito fine žilice, tako da ovaj posao treba raditi polako i strpljivo, sa što manje čupanja. Potrebno je prvo ašovom oko sadnice voća na rastojanju 20-30 cm kopati i presecati žile a zatim kad se sadnica dovoljno oslobodi, nagnuti je na stranu pa ašovom preseći centralnu žilu koja ide ispod sadnice pravo na dole.

Pri vađenju ili kupovini sadnice voća, izuzetno voditi računa o pupoljcima! Sadnice voća moraju imati sve pupoljke naročito na visini između 50 i 100 cm jer će iz tih pupoljaka krenuti grane koje će formirati krošnju, ako nema pupoljaka to je jako velik i često nerešiv problem, a pupoljci se jako lako očene hvatanjem sadnice voća rukama prilikom vađenja ili transporta.

6. Pribavljanje đubriva

Idealno bi bilo pribaviti pregorelo stajsko đubrivo a ako je to nemoguće, onda veštačko đubrivo sa više kalijuma u NPK formulaciji, na primer 0:15:30, 8:16:24 itd. Količina je okvirno dve do tri lopate pregorelog stajskog ili jedna puna šaka veštačkog po sadnici. Postoje i dehidrirana stajska đubriva u vidu peleta koja su odlična zamena za stajsko. Treba što više izbegavati veštačka đubriva jer ona uništavaju zemljište.

Najbolje je ako sami pripremimo kompost.

7. Priprema korena

Koren se orezuje tako što se sve debele žile prekrate, takođe se prekrate i oštećene žile do mesta iza oštećenja, a centralne se skroz uklone. Ne treba previše prekraćivati žile, treba ostaviti da budu duže ali da debele na krajevima imaju čist presek makazama.

Jako je korisno ako se nađe kravlja balega da se u nju umoče žile pre sadnje, sadnice u ovoj smeši treba da odstoje 12-24 časa. Ako je nemamo a mislimo da će biti sušno leto, možemo koren umočiti u rastvor hidrogela. Odlične rezultate je pokazalo i potapanje u rastvor fitohormona, naftilsirćetne (NAA) i indolbuterne (IBA) kiseline u koncentraciji 0,03-0,05%. U ovom rastvoru žile treba da ostanu 10-12 časova.

8. Dezinfekcija sadnica

Sadnice voća se pre sadnje oprskaju rastvorom bakra na način opisan u članku Jesenje plavo prskanje. Treba okupati i koren koji pre toga treba orezati, zatim dezinfikovati prskanjem pa tek onda umočiti u rastvor opisan u tački 6.

9. Sadnja

Nakon što smo obavili sve radnje, pristupamo sadnji. Iz trapa odnosno zemlje treba izvaditi samo onaj broj sadnice voća koji taj dan možemo stići da posadimo. Sadnice voća staviti pored rupa i krenuti sa sadnjom.

Prvo se u rupu vrati zemlja sa prve gomile koju smo odvajali, tj površinski sloj zemlje. Ovu zemlju možemo pomešati sa pregorelim stajskim đubrivom, ali maksimum u odnosu pola-pola, nikako ne stavljati previše stajskog đubriva na dno rupe jer ono blokira dotok vode iz dubljih slojeva zemlje preko leta. Ako stavljamo i stajsko, na kraju treba dodati malo zemlje bez stajnjaka, žile ne smeju biti u direktnom kontaktu sa đubrivom.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Sadnice voća moraju biti posađene tako da im mesto kalemljenja bude 10ak cm iznad zemlje, nikako pod zemljom jer će doći do ožiljavanja mesta kalemljenja što može biti pogubno. Ne treba saditi ni previše plitko da ne bi došlo do izmrzavanja niti previše duboko, najbolje je ako se još uvek vidi trag do koje dubine su bile posađene u rasadniku.

Napravi se u sredini malo brdašce na koje se stavi sadnica. Malo pored se pobode kolac. Kolac mora biti impregniran u 3% rastvoru plavog kamena tako da izdrži do 7 godina bez da krene da truli, trulež bi se preneo na koren sadnice i to bi moglo biti pogubno. Kolac se postavlja u ovoj fazi jer naknadnim ukucavanjem kolca nakon sadnje može doći do oštećenja korena sadnice.

Zatim se sa ostatkom prve gomile natrpava sadnica bilo navlačenjem motikom ili ašovom. Kada se koren dobro pokrije, sadnica se drži ravno uspravno a oko nje se zemlja dobro nagazi. Zatim se stavi šaka veštačkog đubriva.

Dalje se redom dodaje malo zemlje, malo se nagazi i tako u 2-3 navrata. Pri kraju rupe se dodaje zemlja koja je bila na dnu rupe pri kopanju. Ako je ona suviše tvrda, busovita, onda se ubaci okolna zemlja sa površine.

Ako imamo nezgorelo stajsko đubrivo, možemo ga staviti na vrh rupe pa navući malo zemlje preko njega.

Sadnica voća se vezuje za kolac vrbovim prutom ili debljim kanapom, u obliku osmice, ne pritežući mnogo. Kolac nije toliko važan u prvoj koliko u narednim godinama kada se sadnica razgrana i ima puno lisne mase pa se usled vetra povija što uzrokuje pucanje finih žilica korena. Kolac dobro dođe i za povijanje grana, da imaju za šta da se vežu. Ako bi ih i vezali za kamenje, kese sa zemljom i slično, bez kolca, moglo bi doći do njihovog kidanja prilikom jakog vetra.

10. Zaštita sadnica od štetočina

Potrebno je sadnice voća zaštiti od zečeva, srna i ostalih štetočina. Od zečeva se kao efikasna zaštita pokazala fasadna mrežica, postoje i namenske mrežice ali je fasadna značajno jeftinija, kada se postavi oko sadnice, dalje se heftalicom zahefta ili se provuče tanak kanap uzdužno kroz otvore.

Od srna je jedini način zaštite podizanje ograde oko voćnjaka visine barem 2 metra. Postoje i nedokazane tvrdnje da okačene čarape sa ljudskom kosom koju možete pribaviti u frizerskom salonu odbijaju srne koje namirišu prisustvo čoveka.

Sadnice voća nije neophodno krečiti prvih 2-3 godine dok deblo ne odeblja.

11. Prekraćivanje sadnica

Sadnice voća se na proleće prekraćuju na željenu visinu i kreće se sa formiranjem krune.

Sadnice voća po Vašoj želji samo u našem Rasadniku!

Ukratko pogledajte sorte sadnice voća koje imamo u ponudi.

Sadnice voća su prvi korak do savršenog voćnjaka, potražite svoje odmah!

Sadnice Voća - BRESKVA:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
GLORIJA
RED HEVEN Vinogradarska breskva Početak VIII
KARDINAL Vinogradarska breskva Polovina VII
SPRING TAJM Vinogradarska breskva Polovina VI

Sadnice Voća - BADEM:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
MARKONE Vinogradarska breskva Polovina IX

Sadnice Voća - DUNJA:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
VRANJSKA Dunja BA-29 Prva polovina X
LESKOVAČKA Dunja MA Početak X

Sadnice Voća - JABUKA:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
GRENI SMIT M-26 Druga polovina IX
ZLATNI DELIŠES M-9, M-26, M-106 Druga polovina IX
CRVENI DELIŠES M-9, M-106 Sredina IX
AJDARED M-9, M-106 Kraj IX
JONAGOLD M-9 Kraj IX
RED ČIF M-9, M-106 Kraj IX
RED TOP M-9 Kraj IX
PINK LEJDI M-9 Kraj X
FUDŽI M-9 Kraj X
ČELENDŽER Polovina X
RAJNDERS M-9, M-26, M-106 Kraj IX
GLOSTER M-26, M-9 Polovina X
GALA M-9 M-26 MM-106 Sredina IX
DŽERONIMO ... ...

Sadnice Voća - KAJSIJA:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
MAĐARSKA NAJBOLJA Dženarika Polovina VII
NOVOSADSKA RODNA Dženarika Polovina VII
ROKSANA Dženarika Kraj VII i početak VIII
KEČKEMETSKA RUŽA Dženarika Kraj VII
NJU DŽERSI Dženarika Kraj VI i početak VII
NS4 Dženarika Kraj VII
NS6 Dženarika Kraj VII

Sadnice Voća - KRUŠKA:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
VILJAMOVKA Posrednik, Sejanac divlje kruške Zadnja nedelja VIII
JUNSKA LEPOTICA Dunja MA Početak VII
KALUĐERKA Dunja MA Početak IX
SANTA MARIJA Dunja MA, Sejanac divlje kruške Polovina VIII
CITRONKA (KIFEROV SEJANAC) Polovina X
BUTIRA (RANA MORETINIJEVA) Divlja kruška Druga polovina VII
ABATE FETEL (FETELOVA) Dunja MA Kraj VIII
KARMEN BA-29 Polovina VIII
LUBENIČARKA Dunja MA Polovina VIII

Sadnice Voća - LEŠNIK:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
TONDA ĐENTILE Mečja leska Polovina VIII
ISTARSKI DUGI Mečja leska Polovina VIII
RIMSKI Mečja leska Polovina VIII
LUDOLF Mečja leska Polovina VIII
HALSKI DŽIN
TONDA ĐENTILE DELA LANGE Mečija Leska i sopstveni izdanak Kraj Avgusta meseca
TONDA ĐIFONI Mečija Leska i sopstveni izdanak Kraj Avgusta meseca
ENIS Mečija Leska i sopstveni izdanak Sredina Septembra meseca

Sadnice Voća - MUŠMULA:

jabuka

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
DOMAĆA Dunja MA Početak X

Sadnice Voća - NEKTARINA:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
KALDEZI (2020 - 2010) Vinogradarska breskva Kraj VII
FANTAZIJA Vinogradarska breskva Kraj VIII
MAJSKA VATRA Vinogradarska breskva Kraj V
MORSIANI Sredina VIII

Sadnice Voća - ORAH:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
DOMAĆI SEJANAC Sopstveni koren Početak IX
ŠAMPION Sopstveni koren Početak IX
GAJZENHAJM 139 Sopstveni koren Početak X
RASNA
ŠEJNOVO BUGARSKI Sopstveni koren Početak IX
ČENDLER Sopstveni koren Početak IX

Sadnice Voća - TREŠNJA:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
BURLAT Magriva Druga polovina V
SANBERST Divlja trešnja, Magriva Prva polovina VI
HERC Divlja trešnja Početak VI
REGINA Divlja trešnja, Magriva Sredina VI
LAPINS Divlja trešnja, Magriva Druga polovina VI
KORDIA Divlja trešnja Polovina VI
BLACK STAR Divlja trešnja Polovina VI
GLORIA Divlja trešnja
STELA Divlja trešnja Polovina VI

Sadnice Voća - VIŠNJA:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
ŠUMADINKA Divlja trešnja, Magriva Prva polovina VIII
OBLAČINSKA Izdanak Oblačinske višnje Kraj VI
KELERIS
ERDI BUTERNA Početak Jula

Sadnice Voća - ŠLJIVA:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
ČAČANSKA RODNA Dženarika Kraj VIII
ČAČANSKA RANA Dženarika Druga polovina VII
ČAČANSKA LEPOTICA Dženarika Početak VIII
ČAČANSKA NAJBOLJA Dženarika Polovina VIII
STENLEJ Dženarika Kraj VIII
RUTGEŠTETER Dženarika Početak VII
BLUEFREE Dženarika Kraj VIII
TIMOČANKA Dženarika Sredina VIII
RUSKA DŽENARIKA Dženarika Početak VII

MINI SADNICE voća:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
Mini breskva
Mini kruška
Mini višnja

STUBASTE SADNICE voća:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
Stubasta jabuka
Stubasta kruška
Stubasta trešnja

OSTALE SADNICE voća:

SORTA PODLOGA VREME ZRENJA
Dren Kraj VIII
Ogrozd
Ribizla VII
Aronija