VOĆNE SADNICE ŠLJIVE

Sadnice ŠLJIVE su najzastupljenija vrsta sadnica voća u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Najviše se gaji samo sorta Stenli – Stenlej.

Osim velike i svestrane upotrebne vrednosti,dobrog uspevanja i visokog kvaliteta, toj rasprostranjenosti je doprinelo i lako razmnožavanje izdancima i samooplodnost.

Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta.

Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.

Dugoročni ciljevi oplemenjivanja domaće šljive (P. domestica L.) su stvaranje novih sorti prilagođenih agroekološkim uslovima umereno-kontinentalne klime. Nove sorte treba da su otporne prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši. Trajna je orijentacija ka stvaranju sorti tolerantnih i otpornih prema šarki šljive (Plum pox virus) i najčešćim gljivičnim oboljenjima (Polystigma rubrum (Person) De Candolle i Puccinia (Tranzschelia) pruni-spinosae (Pers.) Diet.) Prednost je potrebno dati samooplodnim sortama, redovne i obilne rodnosti. Što se tiče habitusa, selekciju usmeriti u pravcu stvaranja sorti širokopiramidalne, umereno guste krune sa širokim uglovima grananja i elastičim granama koje se ne lome pod teretom plodova.

Stone sorte treba da imaju krupne plodove (preko 100 g) sa plavom bojom pokožice, privlačnog izgleda, žutog, čvrstog, sočnog, slatko-nakiselog mezokarpa koji se odvaja od koštice i koji dobro podnosi rukovanje i prevoz, a dugo zadržavaju svežinu i dobar izgled i kvalitet.

Sorte za sušenje treba da imaju srednjekrupne plodove (30 do 50 g), ovalnog oblika, da sadrže preko 20% rastvorljivih suvih materija, da imaju čvrsto meso žute boje koje se odvaja od koštice, da dobro podnose manipulaciju i transport, da ne pucaju na kiši, da se lako i brzo suše i da pri tome ne pucaju i ne ispuštaju sok.

U cilju produženja sezone sušenja i korišćenja u svežem stanju treba nastojati da se dobiju sorte sa što ranijim, kao i sa vrlo poznim sazrevanjem.

Sorte za druge vidove prerade ili sorte kombinovanih osobina (kompot, pekmez, džem, slatko, rakija) treba da imaju visok sadržaj šećera, dobar ukus, odgovarajuću boju pokožice i mezokarpa, konzistenciju mesa i da redovno i obilno rađaju.

Do sada je priznato 15 sorti šljive na Institutu Voćarstva u Čačku:

Čačanska rana
Čačanska najbolja
Čačanska lepotica
Čačanska rodna
Čačanski šećer
Valjevka
Jelica
Valerija
Mildora
Timočanka
Boranka
Krina
Pozna plava
Zlatka
Nada

… Izvor

Sadnice ŠLJIVE – ČAČANSKA RODNA:

Sadnice šljive - cacanska rodnaSadnice šljive Čačanska rodna spadaju u novije vrste. Izrazito samooplodna, rano prorodi i rađa redovno i obilno. Plod je krupan, duguljast, aromatičnog mirisa i dobrog kvaliteta. Meso ploda je žućkaste boje, čvrsto, sočno i veoma slatko. Odlična je za sušenje.

Vreme zrenja: Kraj VIII

Podloga: Dženarika


Sadnice ŠLJIVE – ČAČANSKA RANA:

Sadnice šljive - cacanska ranaSadnice šljive Čačanska rana je još jedna novija sorta. Plod je krupan, jajastog oblika, a boja ljubičastoplava. Meso je žute boje, slatkokiselog ukusa i ima krupnu košticu. Relativno rano prorodi. Dobri oprašivači su Čačanska lepotica i Stenlej.

Vreme zrenja: Druga polovina VII

Podloga: Dženarika


Sadnice ŠLJIVE – ČAČANSKA LEPOTICA:

Sadnice šljive - cacanska lepoticaSadnice šljive Čačanska lepotica su domaćeg porekla. Delimično je samooplodna do samooplodna. Plod je vrlo krupan, ovalnog oblika, tamnoplave boje. Meso je čvrsto, sočno i ugodnog ukusa. Redovno i obilno rađa, a prorodi u drugoj ili trećoj godini posle sadnje.

Vreme zrenja: Početak VIII

Podloga: Dženarika


Sadnice ŠLJIVE – ČAČANSKA NAJBOLJA:

Sadnice šljive - cacanska najboljaSadnice šljive Čačanska najbolja je takođe domaća sorta. Dobro rađa. Plod je srednje krupan do krupan, loptastog oblika. Meso ploda je žute boje i slatkokiselog ukusa, drži se koštice. Dobri oprašivači su Čačanska lepotica i Čačanska rodna.

Vreme zrenja: Polovina VIII

Podloga: Dženarika


Sadnice ŠLJIVE – STENLEJ:

Sadnice šljive - stenlejSadnice šljive Stenlej vode poreklo iz SAD. Delimično samooplodna do samooplodna. Plod je krupan, elipsastog oblika, tamno plave boje. Daje relativno krupne plodove i prorodi rano. Koštica je krupna i lako se odvaja

Vreme zrenja: Kraj VIII

Podloga: Dženarika


Sadnice ŠLJIVE – RUTGEŠTETER:

Sadnice šljive - RutgesteterSadnice šljive Rutgešteter su poreklom iz srednje Evrope. Plod je sitan do srednje krupan, okrugao, boja kožice je ljubičastozelena, na sunčanoj strani plava. Meso zelenkastožuto, kiselkastoslatkog ukusa. Oprašuje je Požegača, Kalifornijska plava, Stenlej.

Vreme zrenja: Početak VII

Podloga: Dženarika


Sadnice ŠLJIVE – BLUEFREE:

Sadnice šljive - BluefreeSadnice šljive Bluefree su poreklom iz SAD-a. Ova šljiva cveta srednje rano i ima jaku bujnost. Obilno rađa i
plod je krupan, eliptičnog oblika, ljubičaste boje.
Meso ploda je dobrog ukusa, žuto zelene boje.

Vreme zrenja: Kraj VIII

Podloga: Dženarika


Sadnice ŠLJIVE – TIMOČANKA:

Sadnice šljive - TIMOČANKASadnice šljive Timočanka su nastale na Institutu za voćarstvo u Čačku. Dobijena je ukrštanjem sorti Stenlej (Stanley) i Kalifornijska plava (California blue) 1964. godine

Vreme zrenja: Sredina VIII

Podloga: Dženarika


Sadnice ŠLJIVE – RUSKA DŽANARIKA:

Sadnice šljive  - RUSKA DŽANARIKASadnice šljive Ruska Dženarika spadaju u veoma rodnu sortu šljive. Otporna je na bolesti i štetočine pa je dobra za ekološku proizvodnju. Boje je žuta, crvena i tamne u zavisnosti od sorte. Plod se koristi najčešće za rakiju.

Vreme zrenja: Početak VII

Podloga: Dženarika