Zadruge su u svetu prepoznate kao dobar model organizovanja poljoprivrednika. U svetu zadružni sektor ima tradiciju i kontinuitet u poslovanju i ostvarivanju pre svega ekonomskih interesa svojih članova, tako da interesovanje za ovaj oblik organizovanja konstantno raste. Sa porastom broja stanovnika u svetu, neminovno je došlo do veće tražnje za hranom. Koliko je problem proizvodnje dovoljne količine hrane veliki, govori podatak da jedan od sedam ljudi pati od neuhranjenosti.

Jedan od neophodnih koraka za podizanje nivoa proizvodnje hrane je organizovanje i investiranje u poljoprivredne zadruge i udruženja poljoprivrednih proizvođača. Na primeru organizovanja ovih institucija u svetu može se videti njihov uticaj na inteziviranje proizvodnje, pomažući manjim proizvođačima u organizovanju, obrazovanju i pružanju stručne pomoći.

Većina malih proizvođača u zemljama u razvoju suočava se sa brojnim teškoćama. Oni su često udaljeni i nemaju odgovarajući pristup domaćem i inostranom tržištu, imaju teškoća prilikom nabavke repromaterijala i veoma često imaju problema u finansiranju svoje proizvodnje.

Jaka i dobro organizovana zadruga, ali i druge organizacije su često u situaciji da prevaziđu ove teškoće pružajući svojim članovima različite usluge. Zadruge imaju veoma veliku i značajnu ulogu u edukaciji malih proizvođača, pružajući im odgovarajuće informacije i znanja, pomažući im na taj način da se bolje prilagode uslovima i promenama na tržištu. Mali farmeri bi u narednom periodu mogli da imaju veliku ulogu i značaj u obezbeđivanju prehrambene sigurnosti stanovništva. Njihova sudbina i perspektiva je neminovno vezana za udruživanje sa drugim farmerima slične veličine.

Zadruge upravo predstavljaju instrument pomoću kojeg mali proizvođači sabiranjem ponuda svojih proizvoda obezbeđuju povoljni položaj na tržitu. Nesumnjivo je da zadruge imaju veliki značaj i za nacionalne ekonomije, a veliki doprinos daju i zapošljavanju stanovništva. Procenjuje se da je 1 milijarda ljudi učlanjena u zadruge, i da se kroz poslovanje zadruga zapošljava još negde oko 100 miliona stanovnika.

Porodične farme širom sveta uspevaju da opstanu u surovim tržišnim uslovima upravo zahvaljujuc´i činjenici da celokupno svoje poslovanje vrše preko zadruga, koje su na neki način i garant malim farmerima da u perspektivi mogu opstati na tržištu. Na osnovu svega navedenog može se jasno zaključiti da su zadruge oblik organizovanja poljoprivrednika koji najviše odgovara poljoprivredi naše zemlje. Struktura srpske poljoprivrede, u kojoj dominiraju sitna porodična gazdinstva, je dosta nepovoljna za savremene tržišne uslove i jasno se uočava neophodnost udruživanja i organizovanog tržišnog nastupa na međunarodnom i domaćem tržištu.

Dipl. ing Radovan Ševarlić

Iskustva nekih Evropskih zemalja u organizovanju zadruge

U okviru projekta „ Primena vodene pare za dezinfekciju zemljišta“ pre nekoliko godina, imao sam priliku da na studijskom putovanju širom Italije posetim niz kooperativa to jest udruženja poljoprivrednika tipa nekadašnjih naših zadruga i da u razgovoru kako sa proizvođačima tako i sa članovima menadžmenta dobijem vrlo interesantne informacije u koje u početku ni sam nisam verovao.Vec´i broj sagovornika , naročito iz severne Italije i delova bližih nekadašnjoj Jugoslaviji to jest tamo gde su mogli pratiti naš TV program tvrdili su kako su se krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih divili uspesima naše poljoprivrede , zadrugarstva i organizacije poljoprivredne proizvodnje. U to vreme italijanski seljak je bio vrlo siromašan, neorganizovan i prepušten na milost i nemilost mešetara , nakupaca i latifundista.

Nov traktor na selu je bio prava retkost a vinogradi i voćnjaci su vrlo često obrađivani uz pomoć konja i volova. Poljoprivredni proizvodi su otkupljivani u bezcenje a naročito grožđe, neposredno uoči prvih mrazeva. Na malom posedu od prosečno svega 1,7 ha proizvođači su dovedeni do prosjačkog štapa i bili primorani da se udruže i tako održe svoju egzistenciju. Uzor su imali u neposrednoj blizini a najbolja škola su bile emisije za poljoprivredu bivše Jugoslavije. Od tada do danas mnogo toga se promenilo za svega 30 – 40 godina. Italijanske kooperative imaju i po četiri hiljade članova , najmodernije prerađivačke kapacitete , izizetnu podršku banaka za korišc´enje najpovoljnijih kreditnih linija , siguran plasman i osigurane investicije . Kompletan menadžment je u vlasništvu zadrugara i radi za fiksnu platu dok se na kraju godine dele dividende i svi kooperanti tj. zadrugari dele i dobro i loše u zavisnosti od svog udela u proizvodnji i ne dozvolivši da bilo ko uživa u plodovima njihovog rada. Ovako organizovane grupacije poljoprivrednih proizvođača imaju neuporedivo veći uticaj na tržište i u stanju su da uspešno štite svoje interese. Za razliku od Italijana mi smo uništili ono što je bilo možda najuspešnije u bivšoj državi – poljoprivredno zadrugarstvo. Sada vidimo da moramo obnoviti ono što smo srušili , svesni da je veoma često mnogo teže ponovo podići jedan relativno uspešan sistem sa svim njegovim vrlinama i manama.

Dipl.inž Milan Damljanovic´ PSSS Čačak

Sadnice voća u našem Rasadniku!
Naručite ih još danas!

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje, ne ustručavajte se, kontaktirajte nas, uvek smo tu za Vas i rado ćemo Vam odgovoriti!

RASADNIK VOĆE KALEM GAJIĆ
Adresa: Ljubava, 37254 Konjuh, Srbija
Mobilni: (+381) 063 81 27 963
Mobilni: (+381) 065 87 55 866
Fiksni: (+381) 037 38 75 586
Email: vocnesadnicegajic(at)gmail.com