SADNICE TREŠNJE
Sadnice TREŠNJE zahtevaju đubrenje sa većim sadržajem organske materije, koja su biološki aktivna. Poželjno je da reakcija zemljišta bude neutralna do slabo kisele reakcije. Jako karbonatna i alkalna nisu pogodna za gajenje trešnje, jer je u njima prisutan poremećaj u ishranom gvožđa, tj. hloroza lišća.
Od klimatskih uslova za gajenje trešnje posebno značenje ima temperatura, i to u prvom redu apsolutne minimalne tokom zimskog mirovanja, na početku i na kraju vegetacije. Raspored padavina tokom vegetacije je vrlo bitan u fazi rasta ploda, a posebno u fazi bubrenja ćelija i dozrevanja. Dosta je otporna na niske temperature, tokom zime izdrži, kraće vreme, i do -28 0 C.
Trešnja (ranije črešnja od lat. cerasia) listopadna je drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Najčešće je visoka oko 20 m. U Evropi se sve ređe može naći u prirodi pa je ova vrsta drveća danas ugrožena. Trešnja je pripitomljena i ima veliki značaj u voćarskoj proizvodnji.
Izgled i građa
Trešnja može dostići visinu od 30 do 32 metra, a prečnik stabla može biti 50 ili više cm. Kora je svetlo do tamnosmeđa sa karakterističnim horizontalnim linijama, koje vremenom sve više debljaju i na tim mjestima se javljaju pukotine.
Ispočetka, dok je drvo još mlado, linije se skoro i ne primjećuju, da bi s vremenom i kora zadebljala, a linije prelaze iu pukotine. Kora može i da se ljušti u horizontalne trake.
Listovi su eliptičnog, odnosno više jajastog oblika, na obodu su testerasti, dugi oko 10, a široki oko 5 cm i peraste su nervature. Imaju karakteristične cvenkasto-smeđe žlijezde na peteljci, u blizini liske.
Cvet je bele boje i nalazi se na dugoj peteljci. Pupovi su elipsoidni i zašiljeni, tamnosmeđe su boje i prekriveni sa više ljuspi. Cvetovi se javljaju u velikom broju i gusto su raspoređeni i grupisani. Karakteristika cele potfamilije, pa i trešnje, je građa cveta, koji ima jedan oplodni listić. U plodniku ima dva sjemena zametka, od kojih se često samo jedan razvija u seme.
Plod je tipična monokarpna koštunica, loptast je i ima tamnocrvenu, ružičastu ili žutu boju. Prečnik mu je oko 1 cm, a u kulturnih sorti može biti krupniji. Plod trešnje je izuzetno mesnat i slatkog je ukusa.
Rasprostranjenost i značaj
Trešnja je široko rasprostranjena u srednjem i zapadnom delu Evrope, na Balkanu, Apeninskom i severnom delu Pirinejskog poluostrva. Ima je i na Mediteranu, ali se ređe sreće. U najjužnijim delovima Evrope raste na nešto većim nadmorskim visinama. U Aziji se može naći na Kavkazu, Krimu i dijelovima Male Azije.
Trešnja ima veliki značaj kao poljoprivredna biljka, jer je pripitomljena i jedna je od najzastupljenijih biljaka u voćarstvu, zbog svojih ukusnih plodova, koji se koriste u svežem i prerađenom stanju. Danas je veštačkom selekcijom i oplemenjivanjem stvoren veliki broj sorti trešanja koji su vrlo česte voćarske kulture u celom svetu. Brojni su razlozi: ne zahteva posebnu konstrukciju prilikom uzgoja, nije zahtevna ni u pogledu rezidbe, a otporna je na mnoge bolesti i štetočine.
Trešnja je poznata još iz praistorije, kad su za nju znali ljudi iz bronzanog doba, tačnije 2000 godina p. n. e. U 8. vijeku p. n. e. trešnja je već bila pripitomljena i ljudi su koristili njene plodove. Smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Pored toga što se koriste u ljudskoj ishrani, plodove trešnje jedu i životinje i na taj način doprinose razmnožavanju trešnje u prirodi.
Sadnice TREŠNJE - BURLAT:
Sadnice trešnje Burlat su poreklom iz Francuske. Plod je srednje krupan, tamnocrvene boje, srcolikog oblika, dobre i redovne rodnosti, srednje čvrstog mesa. Dobri oprašivači su Van, Stela, Lionska rana. Srednje ranog cvetanja, dobro podnosi transport.
Vreme zrenja: Druga polovina V
Podloga: Magriva
Sadnice TREŠNJE - SANBERST:
Ssadnice trešnje Sanberst vaze za jednu od najkvalitetnije sorte na svetu. Cveta srednje kasno, dobre je rodnosti, plod je krupan, srcolik, sjajne crvenkaste boje, meso je manje čvrsto. Samooplodna je sorta. Zahteva redovno orezivanje.
Vreme zrenja: Prva polovina VI
Podloga: Divlja trešnja, Magriva
Sadnice TREŠNJE - HERC:
Sadnice trešnje Herc Dobre je i redovne rodnosti. Plod je srednje krupan, tamnocrvene boje.
Vreme zrenja: Početak VI
Podloga: Divlja trešnja
Sadnice TREŠNJE - REGINA:
Sadnice trešnje Regina su poreklom iz Nemačke. Plod je krupan, crvene boje, vrlo čvrstog mesa, otporan na pucanje. Podnosi zimske mrazeve i tolerantna je na hladne vremenske uslove.
Vreme zrenja: Sredina VI
Podloga: Divlja trešnja, Magriva
Sadnice TREŠNJE - LAPINS:
Sadnice trešnje Lapins su Kanadskog porekla. Jedna je od najlepših sorti trešnje tamno crvene boje. Plod je krupan, okruglast, sjajno crven, meso je vrlo čvrsto. Samooplodna je sorta.
Vreme zrenja: Druga polovina VI
Podloga: Divlja trešnja, Magriva
Sadnice TREŠNJE - KORDIA:
Sadnice trešnje Kordia su Češkog porekla. Dobre je rodnosti. Plod vrlo krupan, srcastog oblika, tamno crvene boje. Meso ploda je crvene boje, čvsto, hrskavo, sočno, slatkokiselog ukusa, prijatne arome, visokokvalitetno Relativno je osetljivo na pucanje.
Vreme zrenja: Polovina VI
Podloga: Divlja trešnja
Sadnice TREŠNJA - BLACK STAR:
Sadnice trešnje Black Star su sorta dobijena u Institutu za voćarstvo u Bolonji ukrštanjem sorti Lapins i Burlat.
Stabla su srednje bujnog rasta sa dobro razgranatim krošnjama.
Cveta rano i samooplodna je.
Plod je veliki, srcolikog oblika, tamno crvene boje, umereno sočan i sladak. Plodovi su tolerantni na pucanje pa se preporuča za komercijalni uzgoj.
Vreme zrenja: Sredina VI
Podloga:
Sadnice TREŠNJE - GLORIA:
Sadnice trešnje Glorija nemaju opis
Vreme zrenja:
Podloga:
Sadnice TREŠNJE - STELA:
Sadnice trešnje Stela je kasnija sorta trešnje, dozreva oko 20. juna.
Plodovi su krupni, tamno crvene boje, čvrstog mesa zagasito crvene boje, odličnog kvaliteta.
Samooplodna je i daje vrlo dobar rod.
Vreme zrenja: Polovina VI
Podloga: