Sadnice jabuke, bilo koje sorte jabuke zahtevaju unakrsnu polinaciju da bi se osigurali komercijalni prinos.
Kod izbora sorte sadnice jabuke za oprašivanje mora se voditi računa da sorte oprašivači imaju dobru klijavost polena, da im se fenofaza cvetanja većim delom podudara sa fenofazom cvetanja osnovne sorte i da skoro istovremeno počinju sa plodonošenjem.
Ako je bilo koji od ovih faktora propušten ili limitiran, visina prinosa sadnice jabuke i kvalitet ploda mogu biti ugroženi.
Prilikom izbora sorti sadnice jabuke za međusobno oprašivanjevodi se računa o tome da se ne koriste srodne sorte (klonovi ili bliski srodnici-roditelji i njihovi potomci) jer teško mogu oploditi jedni druge. Izvesne sorte imaju sklonost ka alternativnom rađanju. U godini kada je oprašivač u alternativi, susedna sorta, bez obzira što nije u alternativnoj godini, ima tendenciju da uđe zbog izostanka unakrsnog oprašivanja.
Hladan period za vreme cvetanja može redukovati oprašivanje i zametanje plodova.
Polen može izgubiti klijavost kada su temperature ispod 5°C, a rast polenove cevi je ekstremno spor ispod 10°C. Uslov za dobru oplodnju je i da pčele i drugi insekti budu prisutni i aktivni u vreme cvetanja u voćnjaku.
Cvetovi korova (npr. maslačak, slačica i divlja rotkvica) ne treba da budu prisutni u toj meri da odvlače pčele od cvetova jabuke.
Zbog samooplodnosti sorte sadnice jabuke pozicija oprašivača u zasadu je veoma bitna.
Idealno je da svako stablo u voćnjaku bude postavljeno što je bliže moguće oprašivaču. Jedna od mogućnosti je da se u voćnjaku kombinuju sorte sa parnim brojem redova gde jedna sorta sadnice jabuke, koja se smatra glavnom, bude zastupljena sa 4-6 redova, a druga sorta, koja se smatra oprašivačom, sa 2-4 reda. U takvim zasadima poželjno je da budu zastupljena najmanje 2 oprašivača, posebno ako se radi o sortama sadnice jabuke koje su sklone alternativnom rađanju.
Sorte sadnice jabuke koje se koriste kao oprašivači treba da imaju sledeće osobine:
- treba da cvetaju svake godine, u isto ili približno vreme kao i glavna sorta
- plodovi treba da budu bez dopunske boje (zelene ili žute) ili potpuno obojeni sa tamno crvenom bojom (dobro obojeni klonovi Roze Delišesa) tako da im zasena ne smeta u formiranju dopunske boje.
- Sorte sa šarenim plodovima se ne koriste kao oprašivači
Pčele i oprašivanje sadnice jabuke
Medonosne pčele i druge autohtone pčele su primarni prenosioci polena jabuke. Aktivnost medonosne pčele osigurava dovoljno unakrsno oprašivanje, bez kojih bi se dobili sitni i ružni plodovi i niski prinosi. I mnoge prirodne i introdukovane vrste pčele mogu se naći u voćnjacima tokom cvetanja, ali većina tih vrsta varira u brojnosti iz godine u godinu u voćnjaku.
Pčele su osetljive na pesticide. Redovna primena pesticida može limitirati brojnost i raznovrstnost ovih oprašivača. Takođe i neke agrotehničke mere, kao što je obrada zemljišta, mogu uništiti one pčele koje grade gnezdo u zemljištu. Medonosnom pčelom se može tako upravljati da se obezbedi postojana polinacija tokom godina. Za postizanje redovnih prinosa u zasadu jabuke i kvalitetnih plodova preporučuje se unošenje 4 društva po jednom hektaru. Za mlade zasade jabuke i zasade koji obilno zameću plodove (Zlatni Delišes, Fudži, Elstar, Gala) dovoljno je 2-3 društva. Košnice treba postaviti na sunčanim i od vetra zaštićenim mestima. Prednju stranu košnice treba okrenuti prema jugu tako da bude izložena suncu tokom čitavog dana. Društva treba uneti u zasad jabuke pre početka cvetanja, a travni pokrivač pokositi 1-2 dana pre unošenja košnica da bi se sprečio let pčela na cvetove travnog pokrivača.
Posebnu pažnju treba obratiti na prisustvo maslačka, deteline i drugih cvetova u voćnjaku. To je neophodno i zbog zaštite pčela od primene insekticida u periodu kada na voćkama nema cvetova. Sa iznošenjem košnica iz voćnjaka može se početi od kraja punog cvetanja. U veoma hladnim uslovima moguće je unošenje i pčela iz grupe Osmija (solitarne pčele) koje lete pri niskim temperaturama. Takođe, one imaju mali radijus kretanja pa je mogućnost prenošenja prouzrokovača bakteriozne plamenjače manja u odnosu na medonosnu pčelu.
Preporuke za proizvođače jabuke u vezi pčela:
- Upoznati pesticide koji se koriste i njihovu otrovnost za pčele
- Pročitati i pratiti uputstvo za upotrebu pesticida
- Nikada ne koristiti pesticide na okolnim biljkama koje cvetaju ili na korovima koji cvetaju ako je medonosna pčela prisutna
- Korišćenje pesticida pre cvetanja jabuke, neposredno pre nego što se unesu pčele u voćnjak se ne preporučuje. Ako neki od tih materijala mora biti korišćen pre cvetanja (npr. u fazi roze pupoljka) birati preparat manje toksičnosti i primeniti ga u trenutku kada pčele nisu u potrazi za hranom, na primer kasno uveče.
- Period cvetanja varira zavisno od sorte. Pčele koje oprašuju jednu sortu jabuke mogu biti u opasnosti dok se druga sorta koja je u precvetavanju tretira insekticidima. Takođe, kada jabuka završi cvetanje pčele mogu posećivati okolne korove u cvetu koji se nalaze u zasadu jabuke ili u neposrednoj blizini. Treba biti svestan takvih situacija i ako je moguće izbeći korišćenje pesticida na stablima jabuke koja nisu u cvetu ako postoji mogućnost zanošenja pesticida na biljke koje su u cvetu ili korove ako su pčele prisutne na njima. Ako se mora izvršiti prskanje, koristiti najmanje toksične preparate i primeniti ih samo ondakada pčele nisu u potrazi za hranom.
- Zaštititi izvore vode od kontaminacije pesticidima. Odložiti sve neiskorišćene pesticide bezbedno tako da ne završe u izvorima vode koje koriste pčele.
- Potrebno je održavati stalan kontakt sa okolnim pčelarima, insistirati da košnice budu obeležene imenom i kontakt telefonom vlasnika pčela i uvek obavestiti susedne pčelare kada se primenjuju pesticidi toksični za pčele.
Koraci pri sadnji sadnice:
1. Izbor vrste, sorte i podloge
Pre same sadnje, potrebno je odlučiti se za VRSTU, a zatim i sortu voća koju ćemo saditi. Pri tome treba voditi računa da većina sorti voća nije samooplodna i da im je potrebna sorta oprašivač. Pored odluke koju ćemo vrstu voća saditi, potrebno je odlučiti i na kojoj podlozi je ta vrsta voća kalemljena. Izbor podloge utiče na bujnost pa se podloge po bujnosti dele na bujne, srednje bujne i kržljave odnosno slabo bujne.
Izbor podloge se vrši i na osnovu sastava zemljišta na kojem se sadi a sastav možemo saznati analizom zemljišta, za to je najbolje obratiti se poljoprivrednim savetodavnim službama u vašoj opštini odnosno gradu.
2. Kopanje rupa sa sadnju
Rupe za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši tik uz markere, kojima je obeleženo sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pri čemu se vodi računa da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjača onda se rupa kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice, da bi se žile nesmetano smestile u rupu i zauzele sto prirodniji položaj.
3. Neposredna priprema sadnica za sadnju
Sadnice se pregledaju i vrši se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne žile korenovog sistema na dužinu 15-20 cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrši kasna zimska sadnja ili rana prolećna sadnja poželjno je da se prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Sitne žile ne treba uklanjati niti skraćivati ako su zdrave.