Zasad Lešnika u Srbiji sve više dobija na značaju pre svega zbog cene koju su lešnici dostigli na tržištu.

Na teritoriji Pomoravskog okruga su znatno povećane površine pod lešnikom, kako zbog obezbeđenog plasmana preko ozbiljnih svetskih kompanija, tako i zbog podrške Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za nabavku subvencionisanog sadnog materijala.

Prilikom podizanja zasada lešnika mora se voditi računa o dobrom izboru parcele, klimatskim uslovima, pripremi zemljišta, đubrenju, izboru sadnog materijala i sorti lešnika, obaveznom navodnjavanju i mnogim drugim operacijama.

Zasad lešnika površine jednog hektara, tačnije njegovo podizanje je pozamašna investicija, tako da se greške u izboru parcele za lesku i greške u samom podizanju zasada kasnije teško mogu ispraviti. Lešniku kao i većini voćnih vrsta najviše odgovaraju severne, severozapadne i severoistočne ekspozicije. Takvi položaji su hladniji i vlažniji i više pogoduju lešniku nego južne ekspozicije naročito na nižim vis inama. Južne i zapadne ekspozicije su dosta toplije i suvlje pa ih treba izbegavati ali obzirom na obavezno navodnjavanje mogu se upotrebiti i takvi tereni. Na većim nadmorskim visinama mogu se birati i južne ekspozicije. Najbolji tereni za gajenje lešnika su izn ad 300 metara nadmorske visine i treba izbegavati terene sa nadmorskom visinom ispod 100 metara, pogotovu u nekim kotlinama jer je tu izmrzavanje leske sigurno.

Proizvodnja lešnika bez vode komercijalno nije značajna. Pokušavano je gajenje lešnika u suvom voćarenju, ali su te sadnice zakržljale sa minimalnim prinosom i prva ozbiljna suša je dovela do masovnog sušenja zasada. U zadnje vreme se kod nas ne podižu zasadi bez postavljanja sistema za navodnjavanje, najčešće kap po kap.

Pored izbora parcele i obezbeđivanja vode za navodnjavanje veoma je važno da se zasad podigne sa zdravim i sortno čistim sadnicama. Za podizanje zasada lešnika mogu se koristiti sadnice koje su kalemljene na medveđu lesku koje rastu kao stablašice ili sadnice izdanačke leske za formiranje žbunaste forme. Sadnice treba svakako nabavljati iz proverenih rasadnika koji su pod strogom kontrolom 12 nadležnih inspekcija i Ministarstva poljoprivrede. Od sorti kod nas se najviše gaje Istarski dugi, Halski džin, Rimski lešnik, Tonda Đentile Romana, Tonda di Đifoni i nešto manje Kosford. Koju sortu ćete gajiti zavisi od iskustava na vašem terenu i zainteresovanosti kupca tj. otkupljivača.

Posebnu pažnju treba obratiti na preduseve. Dobre predkulture za lesku su one koje se ranije skidaju da bi imali vremena da spremimo zemlju za sadnju (strna žita, mahunarke i povrće). Na svežim krčevinama ne treba saditi lesku bez odmaranja zemljišta od 3 – 5 godina, ali se preporučuje sadnja lešnika tamo gde postoji opasnost od osipanja zemljišta usled erozionih procesa jer ništa tako dobro ne veže zemlju kao koren leske. Leska je voćna vrsta koja nije veliki probirač prema zemljištu. Pogoduju mu duboka, plodna, rastresita, propustljiva, slabo kisela zemljišta. Može se, ako mora, gajiti i na plitkim, suvim, slabo plodnim zemljištima ali se ona moraju dobro pripremiti za sadnju i obavezno navodnjavati. Posebno je važno da se izbegne gajenje leske na zemljištu gde se zadržava voda zbog njene velike osetljivosti na suvišak vode u zemljištu i preporučuje se na nižim terenima da se obavezno uradi drenaža terena pre sadnje lešnika. Ukoliko se o tome ne vodi računa može doći do sušenja usled nedostatka kiseonika u zemljištu a i povećana je opasnost od napada plamenjače korena i raznih truležnica.

Pre podizanja zasada lešnika obavezno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta u ovlašćenoj instituciji i na osnovu preporuke za đubrenje zemljišta pristupiti popravci osobina i to dodati deo đubriva pre duboke obrade z e mljišta (rigolovanja), a deo pre fine pripreme zemljiš ta za sadnju. Po završetku obrade i đubrenja pristupa se sadnji. Sadnja se sastoji od razmeravanja zemljišta za sadnju, obeležavanja sadnih mesta, kopanja jamića i same sadnje. Kopanje jamića za sadnju se može obaviti mašinski ili ručno s tim što se za mašinsko kopanje zemljište mora odlično spremiti da ne bi došlo do efekta „čaše“ tj. da se jamić pri prvom pljusku ne bi napunio vodom. Posle sadnje je obavezna mera zalivanje leske, pogotovu ako je prolećna sadnja u pitanju.

Zasena za lesku nije potrebna jer je to kultura koja voli sunce i bez njega nema normalno zametanje roda i normalan porast. Prilikom izbora parcele mora se voditi računa o blizini puta, otkupnih mesta, sušara za sušenje ploda,ali je jako važna i nabavka mašina za skupljanje i čišćenje plodova.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Dipl.inž. Ivana Gligorijević, psss Jagodina

Sadnice voća u našem Rasadniku!
Naručite ih još danas!

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje, ne ustručavajte se, kontaktirajte nas, uvek smo tu za Vas i rado ćemo Vam odgovoriti!

RASADNIK VOĆE KALEM GAJIĆ
Adresa: Ljubava, 37254 Konjuh, Srbija
Mobilni: (+381) 063 81 27 963
Mobilni: (+381) 065 87 55 866
Fiksni: (+381) 037 38 75 586
Email: vocnesadnicegajic(at)gmail.com