Rezidba voća, posebno ona zimska, je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera. Rezidba voća se vrši u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća u jesen pa sve do početka
vegetacije u proleće.

Rezidba voća je presudna za visok i kvalitetan rod. Postoje razlike u efektu koji ima sam način rezidbe. Tako duga rezidba voća povećava rodnost, a kratka bujnost. Jačina rezidbe zavisi od voćne vrste i starosti voćke.

Osnovni cilj rezidbe voća je da se uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta. Rezidba je presudna za visok i kvalitetan rod. Jačina rezidbe zavisi prvenstveno od voćne vrste i starosti voćke.
Rezidbom se takođe oblikuje krošnja voćaka, reguliše plodnost i podmlađuju grane. Način rezidbe zavisi od sorte koja se gaji, podloge, kao i od uzgojnog sistema.

Mlađa stabla su bujnija i takva stabla se manje orezuju, odnosno voćke koje ne rađaju treba minimalno orezivati. Voćkama na početku rodnosti proređuju se samo lastari, a ostavljaju se potencijalne rodne grančice. Bujni lastari se režu u osnovi. Stare voćke sa oslabljenim prirastom letorasta ispod 25 cm treba oštrije orezivati da bi se stablo podmladilo. Skraćuju im se skeletne grane na trogodišnju zonu porasta, a obolele i slomljene grane se redovno uklanjaju. Neophodno je pridržavati se principa da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rast. Horizontalne lastere ostavljamo, a vertikalnije sasvim uklanjamo.

Tokom zimske rezidbe voća najvažnije da se uklone polomljene grane, sve suve grane, naročito one na kojima se zadržalo suvo lišće ili plodovi, zatim vrhovi zaraženih delova voćke pa tek onda obaviti rezidbu do odgovarajućeg sistema gajenja.

Za uspešnu rezidbu potrebno je oblikovati cvetne i lisne pupoljke.

Cvetni listovi su krupniji i zaobljeniji, a lisni izduženi i šiljasti. Rezidbom se uglavnom grane ne prekraćuju, nego se odstranjuju. Prekraćuju se samo sadnice nakon sadnje, na visinu formiranja krošnje te one grane iz kojih želimo izazvati grananje bočnih pupoljaka.

Oštrom rezidbom dobija se više vegetativnih i manje rodnih pupoljaka.
Slabijom rezidbom ili izostankom rezidbe razvije se voćka manje bujnosti i slabije kondicije, i to dovodi do neujednačene rodnosti..

Prekraćivanje treba obaviti rezovima neposredno iznad pupoljaka ili grane.

Alat koji se koristi pri orezivanju treba dezinfikovati i prilagoditi veličini grane koja se uklanja. Vodopije su nerodni prirasti koji nastaju u uslovima kišnih godina i obilnijeg navodnjavanja ili usled jake rezidbe. One se po pravilu uklanjaju do osnove osim ako se njima ne popunjava prazno mesto.

Rezidba voća omogućava formiranje krupnijih plodova, njihovo ujednačeno zrenje, i povećan sadržaj šećera.

Pesticidi se bolje raspoređuju na rezidbom pravilno oblikovanoj krošnji.
Ključ uspešnog vćarenja je ravnoteža između rasta biljke i plodonošenja.

Dodatni saveti

• Postarajte se da vam makaze za rezanje budu oštre. Možete ih sami naoštriti.
• Da biste izbegli širenje bolesti, dezinfikujte makaze alkoholom.
• Orezano drvo pravilno uklonite ili odložite kako biste sprečili širenje bolesti na zdrave delove.
• Preseke deblje od 5 centimetara premažite voskom za kalemljenje.
• Neposredno posle rezidbe treba odraditi zimsko prskanje voćaka.

Deo teksta je preuzet sa: psss.rs

Sadnice voća u našem Rasadniku! Naručite ih još danas!

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje, ne ustručavajte se, kontaktirajte nas, uvek smo tu za Vas i rado ćemo Vam odgovoriti!

RASADNIK VOĆE KALEM GAJIĆ
Adresa: Ljubava, 37254 Konjuh, Srbija
Mobilni: (+381) 063 81 27 963
Mobilni: (+381) 065 87 55 866
Fiksni: (+381) 037 38 75 586
Email: vocnesadnicegajic(at)gmail.com